Београд, истина, нема Ајфелов торањ, али има „српски Монмартр”, боемску Скадарлију. Иако главни град, прве фарме нису далеко (згодно за љубитеље органске исхране!).
Град несклон тишини и проветрен трговима, са пијацама на брежуљцима где продају гомиле малина и жутих вишања (ринглова), мед и кајмак (оui, то је врста топљеног белог сира).
Београд је, како каже Винсент Реа у репортажи објављеној у ревији „Ер Франса”: музика у покрету, са кич сплавовима, циганским ритмом и мишићавом словенском лепотом са тамним наочарима. Истина, нема Лудовика Навара, али има нешто налик на Сен Жермен. Да уђе у записник: први који је пробио културну изолацију и узбудио се пулсом Београда био је – Лорен Гарније.
Упознајте Београд добро – пре него што се промени!
Аутор: Јелена Јовановић