» Прикажи све сувенире

Архива вести:


ВРАЧАРСКО ПРОЛЕЋЕ
28/04/2015

У организацији ЦЕПОБ-а, а и уз сагласност Градске општине Врачар, на платоу Карађорђевог парка, код Храма Светог Саве, организује се манифестација „ВРАЧАРСКО ПРОЛЕЋЕ“ у трајању од 28.04. до 18.05.2014. године, сваког дана у временском периоду од 9:00 до 18:00 часова. 

Циљ ове манифестације је промовисање домаће и ручне радиности, као и упознавање са природним лепотама Србије.

Уколико желите да се пријавите за учествовање у манифестацији или вам треба додатно објашњење можете ме контактирати на доле наведен телефон.Цена закупа за 20 дана биће 60.000,00 динара

Милош Андонов
Телефон:  063 / 26 90 90


 

Дани пчеларства у Ариљу
25/03/2015

Дани пчеларства у  Ариљу на црквени празник Цвети

05. април 2015. године

Традиционално 16-ту годину за редом Друштво пчелара „Саво Поповић“ из Ариља, на црквени празник Цвети (05. април 2015.), организује манифестацију Дани пчеларства у Ариљу, која из године у годину окупља све већи број пчеларa. Koорганизатор манифестације је Туристичка организација општине Ариље, која трећу годину заредом сарађује са Друштвом пчелара „Саво Поповић“ у организацији Дана пчелара.

Изложбени део манифестације Дани пчеларства биће организован  на Градском тргу и Главној улици, док ће се у порти цркве Свети Ахилије посетиоцима уприличити садржајан културно-уметнички програм.

Ариље је место познато по еколошки чистој средини, једној од најчистијих река у Србији, Рзаву, здравим и једрим малинама, које су како многи дегустатори кажу, најслађе баш из овог краја. С тога није ни чудо што наше вредне пчеле дају најукуснији мед, који спаја пчеларе из целе Србије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске...да дођу у Ариље на Цвети, друже се и размењују драгоцена искуства у гајењу пчела, очувању еколошки чисте средине, производњи меда и производа од меда.

Поред пчелара и произвођача меда и пчелињих производа, међу излагачима наћи ће се и произвођачи опреме за пчеларе, произвођачи здраве хране, удружења и задруга воћара, произвођачи традиционалних српских сувенира и сувенира карактеристичних за Ариље. Први пут ове године на Данима пчеларства излагаће и произвођачи текстилних производа из Ариља, по чему је варошица такође препознатљива. Туристичка оргнизација општине Ариље осим учешћа у организацији манифестације представиће посетиоцима на штанду своју туристичку понуду и асортиман сувенира.Програм манифестације - осим целодневне изложбе, предавања из области пчеларства (предавања о правилном и успешном гајењу пчела, здравом начину производње меда и производа од меда), воћарства и задругарства, пратиће и културно-уметнички програм у дневним сатима (градски хор, рецитаторске секције, фолклорне и певачке групе, трубачки оркестри). 


Пројекат Путем српске традиције
26/01/2015

У току је реализација пројекта "Путем српске традиције" коју организује Удружење Оаза мира Лопатница, а под покровитељством Канцеларије за дијаспору.

Велико нам је задовољство што је и наш пројекат Сувенири Србије нашао место у овој причи и верујемо да ћемо допринети развоју туризма нашег региона.

О пројекту "Путем српске традиције", организатори кажу:

"Удружење „Оаза мира Лопатница“ је промотер понуде сеоског туризма Рашког округа и у блиској сарадњи са градском управом Краљева и директорима туристичких организација из регије Добој дефинисали смо потребу да се економски оснажимо кроз заједничке активности.

Намера свих страна јесте да кроз директан увид у стање туризма у обе регије, упознавање са домаћинима сеоског туризма, међусобним разговорима и разменом искустава – формирају јединствену туристичку руту која ће спајати најлепше што српско село може да понуди свим гостима, а највише нашим људима из дијаспоре.

Акценат стављамо на одабир најбољих туристичких домаћинстава, културно-историјске споменике, природна подручја, специфичности које се огледају у локалним обичајима, традицији, фолклору, занатима (ношња, храна и рецепти, пиће, старозанатски производи…)

Рута и веб сајт су замишљени као одговори на питања Где одсести (сеоска домаћинства две регије), Шта видети (културно-историјске и природне локације), Где обедовати (ресторани и угоститељска места са традиционалном храном), Шта не пропустити (демонстрација локалних обичаја и старих заната – штављење, везење ношње, израда дрвених предмета, иконописање, израда гурманских специјалитета, где купити најбољу ракију, вино…), Тачке интереса (подруми вина, фарме, сувенирнице, манифестације…), а све у циљу промовисања српске традиције и економско јачање две регије.

Учесници пројекта су директори локаних туристичких организација и њихов план је да ову руту уврсте у своју понуду и промотивне активности. Тиме постижемо и велики промотивни, али и економски интерес за све директне и индиректне учеснике (сеоски домаћини, нпр.)

Како бисмо то реализовали, потребно је да организујемо заједничке радне састанке учесника пројекта из БиХ и Србије.

Планирана је студијска посета Рашком округу и регији Добој са радним састанцима на којима би се направио пословни модел руте. Да би то било успешно, неопходно је да се локације виде и „доживе“, као и да се сви учесници директно упознају."

Горан Вукићевић, аутор пројекта


Више информација о пројекту можете прочитати на сајту www.seloturizam.com.

 


Изложба Врли Стари свет - Седморечје
15/01/2015

Позивамо вас на прву самосталну изложбу "Врли Стари свет" у организацији Школе праисторијске археологије Седморечје.


Изложба ће бити отворена у петак 16. јануара 2015. године у Галерији Арт Центар Београд, Чумићево сокаче 2/1, у 19 часова.

 


Нове године, онда када су мирисале
18/12/2014

"Волим Нове године. Када сам била дете, Нове године су биле најлепши део зиме (поред распуста и Зимског биоскопа) и за њу смо се припремали још почетком децембра.

Мама и тата су брату и мени правили новогодишњу чаролију, успомене које не бледе и због којих и данас треперим када се приближава овај празник. А како је то изгледало.

Не знам да ли је заиста било тако, али Нове године су тих дана биле снежне. Можда се само тих зима и сећам, тих када је падао светлуцави снег. Живели смо у улици пуној деце и имали смо обичај да једни другима пишемо новогодишње честитке. Те честитке су биле романтичне и бајковите са љупким цртежима кућица у снегу, звончића, ланета, јелки и птичица на снежним гранама. Сећам се да смо их куповали код уличних продаваца, најчешће на Славији. И нисмо честитке слали поштом већ смо кришом убацивали у сандучиће комшија, да се ујутру пријатно изненаде.

Нама је долазио Деда Мраз. Прави правцати јер другачији и не постоје. А да би знао шта треба да нам донесе, мама и тата су употребљавали сву своју машту којом су, хвала им, били обдарени. Сећам се да су нас слали у собе и рекли да свако са свог прозора виче Деда Мразу шта жели за поклон. Брат се драо да жели лемилицу (!), ја сам из петних жила пуштала глас и тражила радна колица, а мама и тата су мирно стајали на тераси и записивали. И, за дивно чудо, Деда Мраз нас је увек чуо и послушао ;)

Јелку и кућу смо китили како смо знали и умели. Чупаве, светлуцаве и разнобојне траке су украшавале "небо" собе. Њима смо спајали лустер и ћошкове зидова. Балоне је тата трљао о косу и лепио по плафону, а јелку смо китили стакленим сребрним, шареним украсима, оним провидним пластичним "бананама" у којима је било још мало сребрне трачице, тврдим бомбонама у станиолу.

А како је изгледао тај дан дочека? Топла кућа, мирише на јелку и бомбоне, снег напољу, санкање, грудвање и скијање на гајбицама. Сећам се да је кућа мирисала на татине сармице, оне мале које у шаку стану. Пун лонац! Цео дан смо чекали опуштени део ТВ програма, а новогодишњи Дневник је био стартни пиштољ за почетак дочека. Тада је мама износила сармице, печење, сокове, причали смо и смејали се. Брат и ја смо ишчекивали само једно - Деда Мраза!

Какав је то величанствен осећај био! Узбуђење проткано дечијим страхом. Јер наш Деда Мраз није причао, био је врло, врло тих.

Увек негде пре поноћи тату су звали са посла и морао је хитно да иде да решава ситуацију/спашава свет/помаже куму Милану. Очекујући долазак Деда Мраза тим одласцима у невреме (или право време) нисмо ни придавали никакав значај.

И онда је почињало! Кућом одзвања лупа и мама почиње да пригушује светла, гаси телевизор и пожурује нас да лепо седнемо (ја се кријем иза фотеље или јелке), Деда Мраз силази низ димњак! И сада претрнем када се сетим... И труби!!! Деда Мраз труби!!! Ту је већ и брат иза фотеље!

Тишина у соби. Кораци у ходнику и лагано отварање врата. Стигао је! Претрпећемо сав страх, он носи огроман џак са поклонима! Брадати Деда улази у собу тихо, седа поред јелке, а мама прискаче и каже: "Здраво, Деда Мразе! Децо, кажите Деда Мразу да ли сте били добри и изрецитујте песму коју сте му припремили". Ми промаљамо главе, скупљамо последње атоме храбрости и почињемо дрхтавим гласом да рецитујемо. А он нас гледа са љубављу и смеши се. Онда покаже пун џак, устане, помилује нас и оде, правећи исту онакву буку као у доласку. Али ми је и не чујемо, главе су нам загњурене у џак, вадимо поклоне, лемилице и радна колица, слаткише - каква радост!

Баш у то време се и тата враћао и онда смо му сви, чак и мама, препричавали како је било и шта нам је све Деда Мраз донео.

Као да он то све није знао. И видео.

А онда почиње одбројавање, чаше у рукама, прскалице, пољупци и честитке. Одмах после смо брзо излазили на улицу. Честитали смо једни другима Нову годину, комшије су се грлиле, комшинке цмакале, деца скакала и трчала по снегу, бацали смо пуцкавце и ту, на улици, дуго били. Није нам било хладно. Било је лепо и свечано.

Деца су остајала на улици у игри, а старији су се окупљали у некој од кућа. Пило се, довршавало печење, певало.

Брат и ја бисмо заспали грлећи своје поклоне, а још увек ми је у глави слика брата који је у свој кревет убацио боб - онај са три скије :)

И сада, неколико деценија после, моје Нове године почињу да личе на ове дочеке из детињства. Мирише сарма, пишу се писма, долази Деда Мраз за сву децу из улице, излази се у поноћ и грле се комшије.

Хвала вам, мама и тата! Научили сте нас како да живимо једну чаролију."


Ана Јовановић, оснивач Сувенира Србије



Фото: http://www.nemagreske.com/wp-content/uploads/2012/12/Cestitka.jpg